Obavjestenja u vezi sa TSS

Postavljajte sve odluke o TSS, igračima..

Srpski teniseri se odrekli premija od TSS



Generalni direktor i glavni operativac Teniskog saveza Srbije Dušan Orlandić kaže da su se najbolji srpski teniseri Jelena Janković, Ana Ivanović, Novak Đoković i ostali reprezentativci, svesni teške finansijske situacije u državi, odrekli novca koji su dobijali za nastupe u nacionalnom timu. Zauzvrat, savez je povećao njihov udeo koji dobijaju od ITF posle svakog meča i pobede u Fed, odnosno Dejvis kupu, sa 50 na 70 procenata od ukupne novčane nagrade.

- Svako kolo u svetskoj grupi, prema propisima ITF, donosi određena novčana sredstva savezu, pa bi tako osvajanje Dejvis kupa ove godine moglo da nam donese 1.150.000 dolara. Po važećem pravilniku 70 odsto tog novca dele igrači, takođe po određenim principima - nije isto da li je neko sedeo na klupi ili je bio na terenu, da li je igrao dva ili tri meča, i kakve je rezultate imao - rekao je Orlandić u intervjuu za "Večernje novosti".

Da li verujete da možemo do „salatare“ u 2010?

- Mislim da možemo do titule, s obzirom na to ko nam dolazi, a kome idemo u goste. Ukoliko prođemo Hrvatsku, u polufinalu idemo verovatno na Češku, sa kojom bismo igrali kod nas. U finalu od četiri reprezentacije, kod tri bismo bili domaćini, samo bismo gostovali Argentini. Ipak, prvo treba pobediti Hrvatsku. Rezultat će zavisiti i od podloge, a naša prednost je što imamo Đokovića, drugog igrača na svetu, Zimonjića prvog na svetu, i taj dubl je možda naša šansa za prolazak.

Budžet TSS u 2009. iznosio je oko 1.000.000 evra, nešto slično kao i ove. Kako trošite ta sredstva?

- Jedan od prioritetnijih programa već sedam godina su fjučers turniri, a imamo ih deset godišnje. Svaki pomažemo polovinom nagradnog fonda, odnosno sa po 5.000 dolara. Drugo, finansijski pomažemo najboljim juniorima, formirali smo A i B tim sa 27 igrača i svako od njih je dobijao od 6.000 do 15.000 dolara na godišnjem nivou. Ove godine taj spisak je sveden na 17 imena zbog loše finansijske situacije. Dalje, organizujemo i regionalne kampove u Beogradu, Novom Sadu, Gornjem Milanovcu i Nišu, gde okupljamo oko 70 najboljih igrača uzrasta od 11 do 14 godina, pa u Beogradu imamo i zakupljen određen broj termina na tvrdoj podlozi, za naše najperspektivnije juniore. Prošle godine su još važili i ugovori sa našim najboljim igračima, doduše, bili su 50 odsto manji nego prethodne, ali su postojali. Veliki trošak nam predstavlja i organizacija brojnih takmičenja.

Zašto onda uporno forsirate „Arenu“ gde dan iznajmljivanja košta paprenih 25.000 evra?

- Nismo u mogućnosti da odredimo drugi prostor koji zadovoljava standarde Dejvis i Fed kupa. Dok smo bili u Evro-afričkoj zoni onda je moglo mnogo objekata u Srbiji da uđe u izbor. Međutim, Svetska grupa ima veoma visoke i često nepotrebne zahteve, ali oni su deo pravilnika i moramo to da poštujemo. Često kao problem nam se javlja i podloga. Onda kada igramo na šljaci, nemoguća je misija naći dvoranu u koju ona može da se postavi. To u „Areni“ nije problem. Mnogi pitaju zašto ne „Pionir“, ali, nažalost, ta dvorana je opterećena treninzima i mečevima košarkaša Zvezde i Partizana. Sigurni smo da bi sa „Pionirom“ prošli jeftinije i da bi atmosfera bila bolja nego što je u „Areni“, ali, gde bi onda Zvezda i Partizan? Cena „Arene“ jeste 25.000 evra na dan, ali mi je plaćamo po cenovniku koji pravi razlike među onim danima kada se priprema teren i kada se odigravaju mečevi - objašnjava Orlandić.

Zašto nikako ne uspevamo da napunimo „Beogradsku arenu“?

- Problem je što je ona veoma velika. Osam hiljada i nije tako mali broj. Ipak, ekonomska situacija je glavni razlog slabije posete. Narod više nema toliko sredstava da dolazi na ovakve događaje, ali moraju da znaju da cene ulaznica ulaze u troškove oko dvorane. Trebalo je da prodamo više od 8.000 kompleta ulaznica kako bismo ih pokrili. Ako, na primer, prepolovimo cenu karata, morali bismo da prodamo dupke punu „Arenu“ da bismo bili na „nuli“.

Postojala je mogućnost da organizujete Fed kup meč u „Akademiji Đoković“. Da li to znači da ste zakopali „ratne sekire“ sa porodicom našeg najboljeg tenisera?

- Mogućnost za meč na „Galetu Muškatiroviću“ je bila najnormalnija odluka da igramo tamo gde imamo adekvatne uslove i gde bi nam troškovi bili manji nego u „Areni“. Saradnju sa porodicom Đoković zaista imamo, i ona je korektna, a da je drugačije, pitanje je da li bi Novak bio u reprezentaciji.

Ali, rečeno je da Novak ne igra za reprezentaciju zbog TSS već zbog Srbije?

- Normalno, jer nije TSS sam po sebi svrha. Igrači ne igraju za TSS, već za Srbiju, baš kao što čine i fudbaleri, odnosno košarkaši. Na nama je da im damo najbolje moguće uslove da ostvare što bolje rezultate.

Da li ima nekih otvorenih pitanja između vas i vrhunskih igrača?

- Mislim da nema. Probali smo i učinili sve da njima kroz ugovore koje smo svojevremeno potpisali vratimo sve što im nekada nije pruženo i omogućeno, a što sadašnjim generacijama činimo i radimo. Sada smo došli u situaciju u kojoj smo svi svesni problema sa kojima se suočavamo i činimo maksimum da je prevaziđemo. Objašnjeno im je da smo trenutno u finansijskim teškoćama i da novac koji bismo rado usmerili ka juniorima preusmeravamo ka njima, što su oni razumeli i čega su ga se odrekli - zaključuje Orlandić.